[Winter] Wonderland

ph. Nevena Ćirić

Uvek imam "problem" kako započeti post. U glavi imam hiljadu reči i misli koje bih podelila s vama, a svaki početak ponekad zna da bude nezgodan. Te stoga hajde da se pravimo da sam ja ovde napravila dobar uvod, pa da pređemo odmah na suštinu. :)

Tradicionalno, kao i svake godine, javljam se u ovih par dana pred zaključenje još jednog perioda, kruga. Volim da pravim liste, da sumiram, da štikliram postignuto, da razrađujem ideje koje nisu još uvek stigle na red da se realizuju. Upravo zbog toga se radujem ovom periodu u godini, kada mogu da zastanem, razmislim i kažem sebi - Bravo! Bravo za svaku hrabrost na rizik, za svaki najmanji mogući uspeh koji i nije tako mali kada se umnoži sa još X istih. Naravno da nije sve uvek sjajno i da stvari ne idu uvek po planu, ali upravo u tome i jeste čar. Kada mislite da ste skrenuli sa zacrtane putanje, verujte, niste. Samo ste na putu da vam se dogode još lepše stvari koje je Život spremio i upakovao sa sve crvenom mašnicom na vrhu.

ph. Nevena Ćirić

Da se vratimo na onaj početak koji mi uvek zadaje muke... Kada ga jednom pređete, sve postaje mnogo lakše. Da parafraziram predivnu Jelenu (sa bloga Diotima) - jednom morate udariti glavom o zid, ali napravićete rupu koja će svakim sledećim pokušajem biti sve veća, a samim tim povećaćete i svoje prilike i mogućnosti. Kako ona voli da kaže, budite "gluve žabe" i oslanjajte se na svoj unutrašnji glas.

 Ja se svakog dana zahvaljujem na ovoj predivnoj i veoma uspešnoj godini i na ljudima koje imam u svom životu. Recite svakog dana barem jedno hvala, kada se probudite ujutru u toplom i ušuškanom krevetu. Ne morate naglas, dovoljno je i sebi u bradu. Ali postaćete svesniji koliko zapravo lepih stvari imate oko sebe, stvari koje su nepravedno zapostavljene usled nekih ne tako lepih, stvari koje zapravo čine naš život i naposletku, i nas same. E tada ćete već videti razliku kako je lakše fokusirati se na pozitivno, a onu drugu stranu medalje... pa nju ostavite usput, iza sebe, kao naučenu lekciju.

Ja vam u narednom periodu želim bezbroj prilika i mogućnosti, hrabrosti za iste i iskren osmeh koji će sijati iz vaših očiju. 

Do narednog čitanja, šaljem vam veliki zagrljaj,

N.

ph. Nevena Ćirić

Smallest Luxury Vol. 8

Hajde da damo još jednu odu trenucima zbog kojih zastanete, nasmejete se jer je, eto tako, bez nekih pompeznih razloga, život zaista lep; onda pogledate oko sebe u nadi da će mentalna slika tog trenutka ostati urezana u sećanje, a osećanje ispunjenosti biti tu sa svakim uzdahom.

Imam sreću da ako ja ne uspem fizički da zabeležim takve trenutke, tu su ljudi oko mene koji dele istu pasiju prema fotografiji. Sa njima volim ovu jesen, sunce koje zna kako da nam ide na ruku slobodnim vikendima, oblake koji čine šumarke i reke mističnim, miris kafe bez koje je već radni dan nepotpun, zvuke klavira i saksofona u ušuškanom stanu...

 malo dete se probudi uz žuto lišće i rezak vazduh

 hvatanje tog trenutka

trenutak kada otvorite svoj PurityBox

Faktor iznenađenja, prirodna kozmetika i preslatko pakovanje je ono što karakteriše ovaj koncept. PurityBox je nešto što bih preporučila svima koji žele da obraduju sebe, mamu, svog dragog ili nekog mališana kvalitetnim preparatima. A kako su nam praznici već iza ćoška, eto dobre ideje. :)

 za mirisan stan i lepa jutra

Celebration Time!

Lep je osećaj kada se osvrnete i vidite koliko ste postigli u samo par meseci, a kamoli u poslednjih godinu dana. Još kada znate da su visoki rezultati tu isključivo zbog ličnog rada i truda, zadovoljstvo je neuporedivo veće. Mnogo je (lepih) razloga zašto me tako dugo nije bilo ovde, ali s vremena na vreme je potreban i off period kako bi se stvari kristalizovale.

Zima i proleće su protekli u znaku nadanja, planiranja i prvih koraka, leto u znaku rada, a onda je došla jesen i moj voljeni Septembar za ubiranje plodova.

Ovaj Septembar je bio pravi mesec slavlja. Slavila sam hrabrost da neke stvari stavim na kocku kako bih od života dobila više i bolje, jer ako ne rizikujete ne možete ništa ni da očekujete. I kada mislite da vam je život lupio šamar, iza ćoška vas sačekaju par novih mogućnosti kojima se (najčešće) niste ni nadali. Tako da se opet nalazite u problemu - ali ako mene pitate to su slatke muke - koju opciju je najbolje izabrati. Sve je to nekako stiglo u vreme kada sam sa rođendanskih kapkejkova duvala svećicu br. 25. 

A onda smo slavile 10 godina jednog divnog prijateljstva koje je tu da ostane zauvek, što je protekla dekada i pokazala. Slavila se i ljubav dvoje ljudi, meni najbližih i najdražih. Naravno da sam ja morala da umešam svoje prste u dekoraciju, a neprospavane noći su otišle u zaborav kada sam videla konačan rezultat i njihov osmeh.

Obeležio se još jedan jubilej - naš Plezir magazin je proslavio svoj prvi rođendan. U ime toga nas četiri smo se našle na naslovnoj za rođendanski broj. Hvala Teodori na ukazanom poverenju da pišem za časopis, i hvala svima vama koji nas čitate. Prelistajte još jednom slavljenički broj dok nam za par dana ne stigne novi, oktobarski.

Last but not least, ne mogu a da ne pomenem još jedan rođendan koji smo obeležili početkom oktobra. Književni klub "Prejaka reč" je proslavio svoju desetu godinu postojanja. To nije običan književni klub, to je moj drugi dom gde sam stekla prijatelje koji su mi pomogli da se pronađem kada mi je to bilo najpotrebnije, čiji će izbor književnosti da vas prodrma i natera da preispitate sebe. Za sve vas koji volite dobru pisanu reč, ovo je moja najiskrenija preporuka.

I još jedno hvala svima vama koji ste svraćali na moj online kutak i dok sam bila "na pauzi". Sada ćemo se čitati redovnije, da i dalje slavimo male lepe trenutke.

Do sledećeg čitanja, ne dajte da vas zavara nežna spoljašnost jer stvari koje deluju krhko često su najjače.

N.

Getaway: Agios Lavrentios, Greece

photos: via

Radovala sam se prošlog vikenda kada je kišu zamenio sneg, a ja ostavljala tragove po još netaknutom belom pokrivaču. Radovala sam se i sutradan ujutru kada mi je pogled nakon buđenja odlutao do prozora i spazio zimsku idilu. Sada, nakon samo nedelju dana, dovoljno je bilo snega i hladnoće. Misli mi lutaju ka onom proleću u sred decembra.

A gde je proleće, tu je i sunce, onaj poseban miris u vazduhu i doručak na otvorenom. Gde? U Grčkoj. Ali ne turističkoj, komercijalnoj i pretrpanoj-gužvom Grčkoj, već u onoj skromnoj, skrivenoj od tuđih pogleda. U malenom selu Agios Lavrentios, u restauriranoj vodenici iz XIX veka. Sa pogledom na grčke planine i zelenilo, maslinama i vinom na verandi za jutarnje sunce, i kaminom za prohladne večeri.

Već sam zauzela mesto pored ograde, posmatram Pelion i nazdravljam sledećoj destinaciji...

*Dragi moji,

kako se ljudi vremenom menjaju i sazrevaju, tako je i za ovo moje online "ćoše" došlo vreme da vam se predstavi u novom ruhu. Na blogu vas čeka isti koncept ali u redizajniranom okruženju. Veliko hvala Dragoslavu Tošiću što je istrpeo sve moje instrukcije i napravio logo kakav sam želela.

Željno iščekujem vaše utiske o novom izgledu bloga, ali i o ovom postu.*